LA VIE PARISIENNE

Da mi je znati koja vam je asocijacija na Francusku i šta vam prvo padne na pamet kada pomislite na tu zemlju? 
Mogla bih se kladiti da je u pitanju Pariz! I imate pravo… Ajfelov toranj. Neću vam pisati o Parizu kao turističkoj atrakciji jer sve te tekstove možete čitati na razno-raznim blogovima, putopisima, u priručnicima i slično. Nakon mesec dana provedenih u Parizu i dva meseca provedenih u jugoistočnom delu Francuske mogu vam reći da je Francuska najmanje Francuska u Parizu. Pariz je naprosto… Pariz.



Kada su se slegli utisci nakon drugog odlaska u Prestonicu shvatila sam da je famozni “Laduree” ništa u poređenju na zavučene, male bistroe u uskim ulicama Marais-a (jevrejska aristrokratska četvrt) i užitka koji pružaju. Nakon što završite sa obilaskom turističkih atrakcija možete sebi ugoditi i iskusiti čari aristokratije priuštivši si brunch u “ANGELINA” tea room u Rue Rivoli ili se u zimskim mesecima ugrejati još uvek neprevaziđenom toplom čokoladom pravljenom po najstarijem, naravno tajnom receptu. Međutim, trebalo bi zasesti i uživati u prelepom ambijentu i ta čokolada je ipak najveći highlight u mom životu.



Ohbavezno se izgubite u Parizu, koristite metro što je manje moguće, šetajte do beskonačnosti i napunite baterije (ali bukvalno!) jer će vam dah mamiti svaka zgrada, svaki spomenik i sve znamenitosti. Večernja avantura penjanja na Ajfelov toranj mora biti na vašoj listi i ne dajte da vas dugački redovi odgovore od toga jer se brzo kreću i obavezno idite do samog vrha – SOMMET. Adrenalin će vam skočiti, osećaji straha i uzbuđenja će se izmešati do te mere da ćete možda sebe zateći kako puzite ali ni tada ne biste bili jedini (heehe!).

Pogled će vam oduzeti dah, a onda će se sva svetla na tornju upaliti i raspršiti poput prskalice svuda oko vas.  Silazite i tu ćete imati priliku da vidite sve već viđeno na društvenim mrežama, a vrteška na Trokaderu je svakako neizbežna. Kada se okrenete i pogledate iza sebe… E, iz tog spektakularnog prizora javlja se Ljubav, a to je momenat koji ćete pamtiti do kraja života, shvatićete da sam bila 100% u pravu i da Toranj zaista čini Pariz. I sve oko njega.
Pod pretpostavkom da odlazite tamo kao hedonista jer je to zapravo JEDINI način da ga doživite kako treba, a ne bacite brdo novca na fensi Instagram mesta na koja ćete doći samo zbog already seen fotografije bez mogućnosti uživanja u trenutku i u zavisnosti od toga koliko vremena budete imali na raspolaganju bilo bi lepo iskoristiti nekoliko sati uživajući sa društvom ili voljenom osobom na obali Sene sa bagetom, sirom i vinom ispod ruke (sve to nabacite u lokalnom marketu). Zvuči kao kliše, ali verujte, poželećete takav lifestyle momentalno – ni jedan cafe, bistro ili McDonald’s vam ne mogu potisnuti to iz sećanja, potpisujem. A fotografije će biti jedinstvene, one za ceo život. I kao neko ko je sve ovo gore navedeno uradio i bacio baš to brdašce novca ni na šta – znam o čemu govorim.






Montmartre je moj all time omiljeni arondisman za istraživanje. Stepenice, stepenice, stepenice pa čuveni krovovi sa narandžastim dimnjacima, po koje upaljeno svetlo na francuskim balkonima i zalazak Sunca koji obasjava grad pod plaštom Sacre Cour Bazilike.


Moram priznati da me Pigal nije oduševio nimalo. Zamišljala sam ga nekako u manje prljavom i modernom, a više klasičnom izdanju. Međutim, to je ona druga slika Pariza kakav postaje kada se noć spusti i blud, razvrat i nemoral dođu na red. Pa ko voli…
Kada se zadesite na Montmartu i prođete Sacre Cour ka Place du Tertre prepustite se istom mirisu šećera, vanilije I butera. Prvo su CREPES iz lokalne, jedva primetne Crêperie čiji enterijer je obložen salvetama, fotografjama, novčanicama i porukama iz čitavog sveta pa ne propustite priliku da i vi ostavite svoj utisak odnosno otisak.
Drugo su biskviti u predivnom pakovanju čiji ukus ne mogu da opišem… jednostavno se moraju probati.

Vratimo se na lifestyle …
Nemojte se iznenaditi neskromnom ponašanju ili neljubaznošću konobara bilo gde u gradu Svetlosti. Njihova nonšalacija i prgavost su jednostavno sastavni deo svakodnevnice i stanja uma koje nazivamo mentalitetom. Jednostavno, morate se prilagoditi njima i nipošto ne zahtevajte suprotno. Vi ste tu zbog sebe, a ne oni zbog vas i to morate imati na umu. Kada stvar postavite tako sve će imati smisao – nikoga zapravo nije briga ko ste, odakle ste i zašto ste tu. Razlika je samo u tome da li ćete svratiti na branč ili na kafu/vino. U ovom drugom slučaju se pozdravite od prvog reda… Ovo se ne odnosi na prodavce.
Preporuka:
Nipošto se nemojte zeznuti i naručivati nešto neprovereno ili nešto što se teško čita, a pod tim podrazumevam meso u svim oblicima. Iskreno, zanimajte se svim mogućim pecivima, salatama i desertima odnosno slatkim pecivima. (o tome više u narednom postu 🙂 ).
Kir je popularni francuski koktel koji se dobija mešavinom crème de cassis (liker od borovnice) i belog vina i konzumira se kao aperitiv. Vrlo popularno među Francuzima.
Kada rešite da popijete kaficu savetujem da to učinite na brzinu i za barom i neka vas ne začudi upitan pogled jer oni praktikuju kafu nakon obroka.
Kako je vreme u čitavoj Francuskoj, pa i u Parizu koji izgleda da ima više kišnih dana od Londona, vrlo čudno i promenljivo, ne bi bilo loše imati kišobran u torbi, just in case…
Nešto što ja na svojim putovanjima obožavam da radim jeste prejedanje slatkišima u svim oblicima dok mi ne pripadne muka. I mislim, ali najozbiljnije mislim, da je to jedini način da u Francuskoj probate sve što se nudi.
Druga stvar je obavezno čašćavanje nekim komadom nakita karakterističnim za deo grada koji mi se najviše dopada, a u ovom slučaju je to Marais i s tim u vezi pazarim u vintage second hand šopovima kojih ima na desetine.
Ponoviću sada i još puno puta, ne dajte se prevariti od strane prelepih cafea više od dva, tri svraćanja. Neka za to kao zamena bude lenčarenje u velelepnim parkovima poput Jardin des Tuileries, Place Des Vosges ili  Jardin du Luxembourg. Približite se Parižanima što više kako biste mogli da steknete utisak tog načina života u što kraćem roku. A nažalost, potreban je čitav jedan život kako bi se Pariz otkrio i razotkrio, a mi postali non-tourist Parisiene/Parisienne.
Mišljenja vezana za Pariz su podeljena prelazeći iz krajnosti u krajnost. Nekima se izuzetno dopada, a neki su fakat razočarani. Sve u svemu, ukoliko niste hedonista po prirodi, fashionista, ukoliko odbijate da se prepustite i prilagodite tom načinu života, nemate volju za istraživanjem i afinitete ka istoriji i emociji koja se krije u svakom uglu Pariza –možda ovaj grad nije za vas. Trebate biti otvorenog srca, spremni na izazove, spremni na drskost, prgavost i ponos Parižana jer to je ono što čini Pariz Parizom i njih Francuzima. A na kraju, zar nismo svi takvi samo se trudimo da to prikrijemo?
Prepustite se, budite ono što jeste i neka vas ponese “šano dušo” stanje uma…
Do sledećeg pisanja,

Comments

Popular posts from this blog

I.STANBUL {getaway}